Dok su zavese na pozorišnim scenama spuštene, sada zbog letnje pauze, tek poneki operski festival najavio je svoje predstave “u doba korone”. Komšije u susednoj Bugarskoj mogu da čuju soliste Sofijske državne opere, a otvoren je i festival Plovdivske opere u rimskom teatru iz II veka. U Rimu opera se preselila na scenu Velikog cirkusa.
Naše opere nema nigde, čak i da nije ovakva situacija, naša opera bi i dalje bila samo “uspavana lepotica”… I već dugo tako…
O čemu onda pisati sada? Evo, na primer, o jednom divnom mladom solisti koji samouvereno gradi svoju karijeru koju i MusicaPassionata revnosno prati i kojem je baš danas rođendan.
To je Stevan Karanac, tenor, rođeni Kragujevčanin, gde je i debitovao 2014. godine kao Lenski u “Evgeniju Onjeginu” Čajkovskog. Diplomirao je solo pevanje pre dve godine u klasi profesora Nikole Mijailovića. Od tada je nastupao i pobeđivao na više takmičenja u zemlji i inostranstvu. U svom repertoaru ima već značajne uloge, poput Tamina, Rinuča, Vojvode od Mantove, Tibalda, Alfreda, Rodolfa i Fausta.
Ovu poslednju je debitovao prošle sezone na sceni Srpskog narodnog pozorišta (SNP) u Novom Sadu i istoj je kritika bila veoma naklonjena. Upravo ovu predstavu ćemo iskoristiti da vam dočaramo “operu u slikama”. Istina, nismo u tehničkoj mogućnosti da uz sliku dodamo i ton, tako da ćete morati da nam verujete na reč da je Stevan zaista “đavolski” doneo ovu ulogu, iako je pevao doktora Fausta, a ne Mefista (đavola).
Predstava o kojoj je reč održana je ubrzo posle premijere, 9. novembra prošle godine. Uz Stevana, nastupili su i Verica Pejić kao Margareta i Atila Mokuš kao njen brat Valentin. Mefista je pevao Nebojša Babić. Ostale uloge su doneli Goran Krneta kao Vagner, Maja Andrić kao Zibel i Violeta Srećković kao Marta.
Dirigovao je Andrea Solinas, gost iz Italije, dok je predstavu režirao Aleksandar Nikolić. Kostime je osmislila Senka Ranosavljević, a scenu Saša i Nikola Senković.
I čin
Noć je. Stari naučnik Faust u svojoj sobi, razmišlja o životu koji je proveo u potrazi za naukom. Očajan što nije pronikao u tajnu besmrtnosti, uzima pehar s otrovom, zazivajući paklene sile, kako bi otišao sa ovoga sveta.
No, odlaže ga, zbunjen prolećnom pesmom devojaka, koja dopire spolja. Ljubav i mladost su nepovratne, te razočaran u Boga, on zaziva đavola.
Mefisto se pojavljuje, nudeći mu bogatstvo, slavu i moć.
Faustovo oklevanje on razbija vizijom lepe Margarete, a njenu ljubav obećava Faustu, ali uz uslov – da mu ovaj posle smrti prepusti svoju dušu.
Faust pristaje i pogodba je sklopljena.
U gradu je slavlje. Zdravicu pevaju Vagner, vojnici, građani i devojke.
Valentin se sprema u boj, zabrinut što ostavlja sestru pa je poverava mladom prijatelju Zibelu na čuvanje.
Mefisto se iznenada pojavljuje, prekida Vagnera, nazdravlja podrugljivo i peva čuveni rondo o zlatnom teletu, novcu i bogatstvu kojem se svi klanjaju.
Čitajući iz dlana, Vagneru proriče skoru smrt, a Zibela upozorava da ne nosi cveće Margareti, jer će svaki cvet u njegovoj ruci odmah uvenuti.
Valentin, čuvši da se spominje ime njegove sestre, poteže mač, ali ga Mefisto lomi.
Mefisto se od napada brani i primoran da se povuče.
Veselje se nastavlja u ritmu valcera. Faust i Margareta se susreću prvi put…
II čin
Margaretin vrt. Zaljubljeni Zibel pokušava da za Margaretu napravi buket cveća, ali svaki cvet vene u njegovoj ruci. Tek svetom vodom uspeva da otkloni Mefistovu čaroliju i ostavlja cveće za Margaretu.
Faust, opijen lepotom devojke, peva o svojim iskrenim ljubavnim osećanjima.
Lukavi Mefisto zna šta će bolje privući Margaretinu pažnju. Mefisto donosi kutiju s nakitom.
Stigavši pred kuću, Margareta spazi kutiju s nakitom, ne odoleva iskušenju da ga odmah isproba i peva baladu o kralju iz Tule. Podlegla je čarima nakita.
Nailazi Marta, a pred njom se začas nađu Faust i Mefisto. Mefisto preuzima brigu o Marti, javlja joj o pogibiji muža na bojištu i odmah joj se udvara.
Faust Margareti izjavljuje ljubav. Njihovoj ljubavnoj sreći više ništa ne stoji na putu, a ciničnim smehom Mefisto prati Faustov ulazak u Margaretinu sobu.
III čin
Ljubavni zanos nije ostao bez posledica. Zavedena i napuštena, očekujući dete, Margareta razmišlja o Faustu, iako od njega nema ni traga ni glasa.
Margareta traži utehu u crkvi, a njenoj molitvi odgovara skriveni đavo. Pred avetinjskim pretnjama, ugledavši satanu, Margareta klone bez svesti.
Vojnici se vraćaju iz uspešnog rata. Valentin sreće Zibela i raspituje se o sestri pa, ne dobivši odgovor, uznemiren uzlazi u kuću.
Pojavljuju se Faust i Mefisto. Mefisto peva Margareti podrugljivu serenadu, koja izmami Valentina sa isukanim mačem.
Želeći da osveti obeščašćenu sestru, Valentin ulazi u dvoboj sa Faustom, u kojem odluku donosi Mefistovo uplitanje, te Valentin pada smrtno ranjen.
Pred okupljenim narodom, on Margaretu tera od sebe, okrivljuje je za bludnicu i krivca i umire proklinjući je.
IV čin
Valpurgijska noć. Mefisto je doveo Fausta u svoje carstvo, nudeći mu sve slasti i zadovoljstva koje ono pruža.
Fausta okružuju zavodljiva demonska bića, stvarajući frenetične bahanalije i pakleni vrtlog.
Čak i pod Mefistovim činima, Faust ne može da zaboravi Margaretu i kada mu se u daljini ukaže njena vizija, on naređuje Mefistu da ga odvede k njoj.
U tamnici Margareta očekuje smrt zbog čedomorstva, pomućenog je razuma i napuštena od svih. Uz Mefistovu pomoć, Faust dolazi u tamnicu da bi spasao Margaretu, ali ona odlučno odbija da beži s njim.
Seća se prvih dana njihove ljubavi, a onda se obraća Bogu.
Mefistova moć je savladana zanesenom molitvom i Margareta spremno odlazi u smrt. Tako će biti kažnjena za počinjene grehe, a hor anđela objavljuje njeno spasenje.
Zahvaljujemo se Stevanu Karancu, Aleksandru Ramadanoviću (autor fotografija) i Upravi Srpskog narodnog pozorišta na ustupljenim fotografijama i dozvoli da ih objavimo.
P. S. Da ne ostanemo dužni i zvuk, na ovom linku je snimak Stevana Karanca u ulozi Vojvode od Mantove u Verdijevom “Rigoletu”, koju je debitovao takođe na sceni SNP-a.
www.stevankaranac.com
