Plasido Domingo, jedan od najvećih operskih pevača današnjice, pevao je preksinoć publici na beogradskom stadionu “Tašmajdan”. Ovaj čuveni Španac svoju karijeru je započeo kao bariton, zatim se širom sveta proslavio pevajući tenorske uloge, a zatim se uporedo posvetio dirigovanju, pa je tako ostvario preko 500 operskih produkcija i simfonijskih koncerata.
U poznim godinama karijere, tačnije od 2009. vraća se baritonskim ulogama, pa je sa tim repertoarom posle 9 godina ponovo došao u Beograd. Domingo je dobitnik brojnih nagrada, a bio je direktor Nacionalnih opera u Los Anđelesu i Vašingtonu.
Nastupao je u svim najpoznatijim operskim kućama sveta. Sa kolegama Lučanom Pavarotijem i Hozeom Karerasom bio je deo čuvenog trija “Tri tenora”, koji su prvi nastupili 1990. godine u Rimu uoči finala svetskog prvenstva u fudbalu. Tada su izveli i čuvenu ariju Kalafa iz opere “Turandot” – “Nek niko ne spava” (“Nessun dorma”), čime su očarali poklonike fudbala, najvažnije sporedne stvari na svetu i nastavili da na ovaj način operu približavaju širokoj publici i osvajaju srca novih poklonika ove najveće od svih umetnosti.
Dominga je na koncertu u Beogradu pratio Simfonijski orkestar Radio televizije Srbije pod upravom dirigenta Dijana Čobanova, gosta iz Bugarske. Uz njega, nastupile su kao gošće i italijanski sopran Ana Piroci, kao i naša Marija Jelić, takođe sopran. Prava poslastica i iznenađenje večeri bio je nastup 9-ogodišnje Kristine Vasić, koja je svirala saksofon.
Koncert je kasnio 10-ak minuta, jer je Plasido Domingo velika zvezda, a i zbog toga što nekoliko hiljada posetilaca nije na vreme ušlo na stadion, čije tribine su bile gotovo dupke pune.
Orkestar je najpre odsvirao uvertiru iz Verdijeve opere „Moć sudbine“, a zatim je na scenu dečački utrčao Domingo, koga je publika pozdravila gromkim aplauzom. On je svoj nastup započeo arijom iz „Hamleta“, opere Ambroaza Tomasa, koja nije poznata našoj publici i verovatno je sada bila prvi put izvedena.
Nakon toga su nastupile gošće, Ana Piroci je otpevala ariju Lejdi Magbet, a Marija Jelić ariju Ćo-Ćo-san „Jednog lepog dana“ („Un bel di, vedremo“) iz Pučinijeve „Gospođe leptirice“.
Plasido se vratio na scenu i otpevao ariju Andree Šenijea „Neprijatelj domovine“ („Nemico della patria“) iz istoimene opere, a posle njega je Piroci otpevala „Mama je umrla“ („La mamma morta“).
U završnici prvog dela smo čuli još i Mariju Jelić kao Leonoru iz „Moći sudbine“, a Plasido i Ana su otpevali duet Grofa i Leonore iz Verdijevog „Trubadura“ – „Čujete li? Kad svane…“ („Udiste? Come albeggi…“).
Pauza je trajala samo 5 minuta, orkestar nije napuštao svoja mesta, kao ni publika.
Drugi deo koncerta je otvorio orkestar uvertirom iz opere Pjetra Maskanjija „Seoska čast“.
Nakon toga, Domingo je maestralno otpevao čuvenu „Granadu“, koju je komponovao Agustin Lara. Publika je gromko aplaudirala već posle prvih nekoliko taktova. Ovu pesmu su podjednako na koncertima „Tri tenora“ izvodili i Domingo i Hoze Kareras, kojima je obojici španski maternji jezik, pa je publika uvek na muci kome ona bolje „leži“.
Ana i Marija su u pauzi promenile svoje toalete i u nastavku su otpevale arije iz opere „Đani Skiki“ Pučinija, odnosno operete „Judita“ Franca Lehara.
Zatim je na scenu izašla simpatična Kristina Vasić, koja je na saksofonu odsvirala numeru „Karavan“ Djuka Elingtona. Teško je rečima opisati koliko oduševljenje je izazvala ova umetnica, koju je Domingo upoznao prošle godine na takmičenju „Virtuosos“ u Mađarskoj, pa su na njegov predlog menadžeri pozvali Kristinine roditelje da odobre njen nastup sa velikim maestrom.
Zvanični deo programa zatvorili su Piroci napolitanskom pesmom Frančeska Tostija, a zatim i Domingo energično otpevavši zarzuelu kompozitora Pabla Sorozabala „Ne može biti“ („No puede ser“).
Publika mu ipak nije poverovala, kao da je svaki posetilac na Tašu iste sekunde pomislio „ne može biti“ da je ovo kraj.
I nije bio.
Na scenu su izašle Kristina, Ana i Marija da se poklone, podeljeni su buketi cveća i pokloni, a Domingo se publici obratio rečima: „Vi ste razumeli da je ovo kraj koncerta, ali možda biste želeli da čujete još malo?“ Publika je gromkim aplauzom i povicima potvrdila, a Domingo je rekao: „Mislim da treba da to uradimo, OK?“
Desetominutni bis otvorio je duetom sa Anom Piroci, otpevavši čuvenu pesmu „Nikad me ne zaboravi“ („Non ti scordar di me“), a zatim je sa Marijom Jelić zaplesao valcer iz Leharove „Vesele udovice“.
Za kraj, Plasido je na scenu uzašao sa Kristinom Vasić, zapevao „Ljubi me mnogo“ („Bessame mucho“), a publika je već posle te dve reči uputila glasan aplauz i ustala na noge. Kristina je zasvirala solo na saksofonu, a onda su se maestru pridružile i njegove druge dve gošće.
Već pre poslednjih taktova pesme, gotovo svi su uputili gromoglasan aplauz i stojeće ovacije svima na sceni. Uz poštovanje divnoj Kristini, kao i Ani i Mariji, dirigentu i članovima orkestra, ostaje samo da kažemo: Domingo izDOMINirao!
Hvala Vam, maestro, dođite nam ponovo!
